Biciklistički klub Maraton Novi Marof

Welcome, Guest
Username: Password: Remember me

TOPIC: Kajkavijana 2012

Kajkavijana 2012 20 Lip 2012 06:50 #11126

  • Brane
  • Brane's Avatar
  • Offline
  • Maraton Racing Team Elite
  • Posts: 20
  • Thank you received: 2
  • Karma: 0
Prošli vikend BBK Asi organizirali su već tradicionalnu Kajkavijanu. Na kojoj smo imali predstavnika Zoran Bregović - Zoki. Završio je malu Kajkavijanu na odličnom petom mjestu. Zoki, napiši svoje viđenje! Još jedanput čestitke!

www.bbk-asi.hr/rezultati/kajkavijana/201...a_2012_rezultati.pdf
www.bbk-asi.hr/rezultati/kajkavijana/201...a_2012_rezultati.pdf
Last Edit: 20 Lip 2012 06:51 by Brane.
The administrator has disabled public write access.

Re: Kajkavijana 2012 20 Lip 2012 12:26 #11128

  • Zoki
  • Zoki's Avatar
  • Offline
  • Maraton Racing Team Elite
  • Karma: 2
Evo, čekal sam rezultate....

Planiral sam ja kajkavijanu par mjeseci prije, ali veliku, ali s obzirom da sam uspel istrenirati 1270 km prije nje, odlučil sam se za malu. I naravno, planiral sam, i trebal pobijediti.

Prognoza je bila dobra, suncano i vruče! To je ok, samo treba piti.

Pa, start u 8:00. Krenemo mi... Vozim se u prvoj grupi, tempo srednji, po mojoj vuruci oko 31 km/h prosjek do Ivanca. Tam stanem, dam ruksak Mateji da mi čuva, da ga ne teglim na Ivu. Krenem laganimm tempom i sve koji su me ostavili dojdem i prejdem do Prigorca. Krene uspon na Ivu, a ja lagano, kad nakon 50 minuta vožnje, počnu moje muke Božjega Sina! Smanjim još tempo, vozim se tak lagano kak nikad do sad na Ivu, ali grčevi napadaju svejedno. Ali bez obzira na to, stignem ja prvi, posaljem sms, cviknem karticu i prek Prekrija dolje. Usput ruknem v neki kamen kaj sam se cijeli stresel i sam sam cekal da počne zrak cureti z gume, ali ništ, začudo. Jer sam kasnije kad sam na usponu na Grebengrad čučal kraj bicikla videl udubljenje na zadnjem obruču. No, stanem ja u Ivancu da uzmem ruksak od Mateje a usput si popijem skoro pol litre slane vode u nadi da me budu popustili grčevi, koji naravno nisu, samo kaj sam se skoro zbljuval od te vode.

Krenem prema Ravnoj gori, a u centru Ivanca se okrenem i vidim Vladimira Hunjaka na njegovom 29eru. I stigne on mene kod Žarovnice, naravno, nisam mu rekel da me muče grčevi, jer sam se nadal da budu prestali, pa da ga bum poderal na usponu. I tak smo se vozili skupa skoro do uspona, a on me ostavil. Vozil se na tom 29eru ko da ide na plac, a ne ko da je na trki. PRASEC! :P A ja se družim sa svojim grčevima, koji su me posebno voljeli na onom prvom strmom usponu di sam moral stati, a da ne gubim vrijeme, krenul sam pješke, pa su me uhvatili po cijelim nogama, osim po listovima, pa sam moral u polučučanj dok ne popuste. Stojim, gledam iza sebe, dolazi Bituh. Pita kaj je, velim grčevi, a ko je ispred, Hunjak. Ode. Ja se istežem, pa lagano opet krenem. I tak se ja dogrčim do vrha, obavim prijavu, krenem dolje, ali stisne me pa iza nekog balvana, pražnejenje. Hvala Bogu pa je bilo prvo i zadnje. Dvosruko.

Spustim se u Višnjicu, pa lagano prema Trakoščanu di sam probal neke jesti, ali bezuspješno, želudac nmi se stisnul. Prijava, pa krenem prema Strahi. Snaga na 20ak posto, ko i do sad ali nakon par minuta opet moji dragi grčevi! Ali sad već i rit boli! Grčim se do Gornjeg Jesenja do kud sam i par put stal da se istegnem. Cijelo vrijeme gledam iza i samo čekam da vidim nekog da me stiže. Ali još ništa. 3. sam zasad.

Krenem na uspon na Stahu, kad nakon 200 metri uspona, hvataju, ko da su se zarasli za mišiće! Stanem, čučnem si, gledam iza, kad ono, defender i dva kolege. Staju, pitaju a ima još ko ispred, velim, ima nažalost, dvojica. A ih bude još, velim da, 30ak! Pozdrave oni, i odu. Mislim si ja, da su bar pitali da me povleču malo, makar ne bi bilo u redu, ali ne bi utjecalo na ukupan poredak. Dobro, odgrčim se ja prema onom smrdljivom smetnjaku, svaka čast onome ko ga je tam del, stanem, čučnem si, a iz kučice zide zaštitar, čuvar, portir, kaj kod da je, pa veli, voziti treba! Da, voziti, velim mu da me već par sati muče grčevi, a ima još dosta za odvoziti, velim mu ukratko rutu, a on se hvata za glavu. Veli on, ujutro su već išli gore, reko znam, oni voze još više, opet se hvata za glavu, veli Sretno! A ja jedva kimnem i odem polako.... Zove Čamić, pita di sam kak sam.... Evo, piše vam gore di sam i kak sam.... Pa onaj uspon na Strahu, nikad kraja, grčim se, pješačim, spuštaju se dva Krapinjca, pozdravljaju, Bok Zoki, ajdeeeeee! Da, ajde.... Idem.... Dogrčim se ja i do doma na Strahi, ostavim bicikl, idem zbaviti prijavu na kontrolki, ali, gle, šumske jagode... NJAM! JEDI! ...ali ne burek, jagode....šumske.....pojedem si malo, prijavim se, pa si opet malo pojedem i krenem prema domu da si natočim vode, ponestalo mi napitka i čujem gume bicikla po kamenju, stignu me ona dva Međimurca kaj su djelili 3. mjesto, pitaju, di je kontrolka tu, ja im jedva, mrsko mi, odgovaram, tam gore na vidikovcu.... Mislim si, kak sam ju ja našel, tak ju i vi najdite... Ali nisam htel biti bezobrazan. Nisu oni krivi za moje grčeve... Ah.... sad sam 5. Nema veze, odgrčil bum ja tu kajkavijanu do kraja...
I Krenem ja dolje, kad na onom kratkom usponu kad ideš dolje ja lagano, grčevito, a onaj jedan, ko da je tek krenul. Bi i ja, ali nesmem. Pratim ga, a ovaj -_-i iza mene. I dobro da jesam, to je bil spust do Očure. Na jednom raskrižju oni produže ravno, a ja skrenem lijevo, natrag dolje prema Jesenju. Vratim se ja iza njih, pratim ih malo, ali evo uspona, pa i mojih grčeva. Izgubim ih, pitam neku babicu di su otišli, veli, gore. Dobro, idem i ja.... Ali stani, ne mogu vrteti, previše je strmo za moje prijatelje, ali taman kraj nekog divljeg pesa. Bil je na lancu, ali taj lanac mi nije izgledal baš obećavajuće.... pa vadim ja suzavac iz zadnjeg džepa, vadim, prtljam, vadim i konačno izvadim, pripremim ga i krenem lagano dalje, a pes se smiri. ok. Stanem nakon 20 metri, čučnem si, a neka baba z dvorišča, sedi u hladu na stolcu, pita a sam dobro! DA, JESAM, moš mislit! Boli me rit, noge, grčevi me hvataju, tvoj besni pes bi me najradije pojel, ali ja sam SUPER!!!... Velim joj ja, dobro sam, hvala!, i krenem dalje, lagano. Dojdem do nekog raskrižja, ne znam kud bi, pitam nekog dedu kud do Očure, veli samo se drži desne strane a kad prejdeš potok skreni lijevo i buš došel do pruge. Ok, idem..... Prejdem neki potok, nakon toga raskrižje, skrenem lijevo pa v breg jedno 10 minut. Skužim ja, to ne vodi dobro, preveč je to brega, vrnem se natrag, i dojdem do nekog većeg potoka, skrenem lijevo i dojdem do kamenoloma Očura. Konačno....

Pa u grčevima do Lepoglave, stajem na onoj užasnoj ravnoj dosadnoj zaobilaznici 2 put jer me boli rit, a već i peče, a grčevi se ne daju. Još me i ona prokleta torba jb po leđima, nikad ju više ne vozim na kajkavijanu! Dojdem konačno do Ivanca, ispraznim neke stavri kod bake da mi torba ne tak teška, nisam ju mogel ostaviti, imal sam alat nutra, sad baš nakon tolko muke da mi se neke zmrda na biciklu, a ja nemrem popraviti... Ne, hvala! Krenem prema Beli, vozim se, i dojde Hunjak. Opet. Veli on, nemreš ti bez mene... da, nemrem, a di si bil??? Bil je z ona dva Međimurca na bengi v Ivancu na pijači, sladoledu, kaj god i videl da sam ja preletel... Da, preletel, prije odvlekel ili otpuzal ili ne znam koja riječ bi pasala. Al dobro, držal mi je zavjetinu par kilometri kad sam mu rekel za svoje muke... HVALA!!! Ja stajem jer me peče mali nožni prst kojeg sam si ftrgel prije par godina, pa kad se dugo stiska u vručoj i mokroj patiki, onda peče ko sam vrag, a Hunjak produži. Krenem dalje. Približavam se Beli, izvoru, pogledam iza, stižu Međimurci. Stanem na izvoru, prolaze, pozdravljaju, odlaze. Ja točim vodu, slažem napitak, makar mi ti jbn elektroliti uopće ne pomažu z grčevima, al nema veze. Krenem lagano prema vrhu Belskog "dola", na vrhu zovem Čamića kad smo se tak dogovorili, da dojde na Grebengrad pozdraviti, poslikati. Pita a trebam kaj... ne, nike imam sve! Čak i grčeve, ne bi vjeroval! :S

Dojde uspon na Grebengrad, ja pješke. Stajem, odmaram, istežem se, pa par sto metara na biciklu, pa pješke, pa stojim, pa pješke, pa gledam iza, nema nikog, hvala Bogu! I konačno, onaj spust do doma i na kraju mali uspončić, a ja silazim z bicikla, pješačim, Čamić viče Ajde, nema pješačenja!... Da nemoj ti! Prijavim se, malo poslikam i prema dolje. Na kraju makadama sretnemo trojicu, valjda, nisam već dobro videl, ah, olakšanje, nisu tak blizu, pa krenem lagano prema Marofu, pa prema Varaždinu. Stajem dva put, istežem se, odmaram rit, a zadnjih 15 minuta pedaliram na stoječki, ali gle čuda, ne grče mi se više noge. Ali nema smisla sad stiskati, 5.
sam, a sad dal bum došel koju minutu prije....

I evo ga, cilj... KONAČNO! Nakon skoro 10 sati muke, 8:40 sati vožnje i pješačenja i 9 sati grčeva....


Razmišljal sam si tokom kajkaijane zašt grčevi, i sjetil sam se ja.... Nije od forsiranja, nisam forsiral, nije od dehidracije, pil sam dosta... Nek je ono ka već jako dugo nisam radil. 2 dana prije trke trening. U četvrtak sam išel na 1 SAT vožnje i to navečer. Mislil sam si, nije to ništ, to je samo JEDNA vura. Da, ona me zaj za 1. mjesto. Možda da sam išel ujutro, ne bi bilo tak. U petak sam osjećal da mi se mišići trzaju i pil sam magnezija, ali samo sam proljev dobil od njega. Niš ni pomogel.

Dva tjedna prije sam imal trening.. Iz Ivanca na Ivu, ravnu Goru, Strahu i prek Jesenja natrag za Ivanec. 104 km, 5 sati vožnje, 5:30 sati ukupno. I to sam forsiral, a grčevi su me tek na Strahi počeli hvatati nakon 4:30 sati vožnje i to samo onak, malo, da kad smanjiš tempo ne hvataju.

Ali nema veze, ja sam zadovoljan, 5. mjesto sa zaostatkom od 1:15 sati za prvim na grčevima i 90% utrke na 20% snage.

Rezultat grčeva je slijedeći.... Bole prepone i kvadricepsi. Lijeva noga, kvadriceps užasno! Po završetku kajkavijane ništa, ali -_-i dan... UF!!! Treći dan, UUUUFFFFFFF!!! Još jače! No, u nedjelju sam bil slobodan, a u ponedjeljak noćna, a na Trgu bana je pračenje utakmice. Naravno, kud s menom, nek na Trg svih Hrvata. I stoji tam, šepaj po lijevoj nogi. Intervencija jedna, -_-a, treća, ja šepam po centru... Hvala Bogu pa je bila samo jedna noćna. Utorak, i dalje boli lijevi kvadriceps. Danas, I dalje boli, ali puuuuuno manje i čak mogu nogu u koljenu savinuti. :S Kroz dva dana bu puno bolje, pa se lagano vraćam na bicikl.

Evo, doživljaji s kajkavijane.

Pa ko voli nek izvoli. Idem i -_-e godine ak bum slobodan. Po prvo mjesto! HEHE!
The administrator has disabled public write access.

Re: Kajkavijana 2012 20 Lip 2012 20:35 #11131

  • Andreja
  • Andreja's Avatar
  • Offline
  • One & Only
  • Posts: 7
  • Thank you received: 1
  • Karma: 2
super...čestitam...na kraju treba uvijek biti sretan, glavno da se vozi :)...na priločkom sam si tak lijepo sjela na sladoled i odlučila doma...i bila sam sretna i zadovoljna jer sam cijeli dan uzivala u prirodi (osim nekih dijelova :)) :)....i super su to trenuci kad se sam sa sobom suočavaš :)
The administrator has disabled public write access.
Moderators: Cile
Time to create page: 0.249 seconds
Powered by Kunena Forum